… vjerovati Rukama koje lome kruh! – u 260.-oj emisiji kršćanskog rocka, priča je o tome, zapravo o Uskrsu.

U ono vrijeme:

Dvojica su učenika putovala u selo, koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. I dok su tako razgovarali i rasprav­ljali, približi im se Isus i pođe s njima. Ali prepoz­nati ga bijaše uskraćeno njihovim očima. On ih upita: «Što to putom pretresate među sobom?» Oni se, snuždeni, zaustave, te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: „Zar si ti jedini stranac u Jeruza­lemu, te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?“
A on će: „Što to?“
Odgovore mu: „Pa ono s Isu­som Nazarećaninom, koji bijaše prorok – silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: kako ga glavari svećenički i vijećnici naši predadoše da bu­de osuđen na smrt te ga razapeše. A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali povrh sve­ga toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bi­jahu na grobu, ali, ne našavši njegova tijela, dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji kazaše da je on živ. Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.“
A on će im: „O bezumni i srca spora, da vjerujete što su god proroci navijestili! Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?“
Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.
Uto se približe selu kamo iđahu, a on kao da htjede dalje. No oni navaljivahu: „Ostani s na­ma, jer zamalo će večer, i dan je na izmaku!“
I uniđe da ostane s njima.

Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, blago­slovi Boga, pa razlomi te im davaše. Uto im se otvoriše oči, te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. Tada rekoše jedan drugome: „Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putom govorio, dok nam je otkrivao Pisma?“
U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. I nađoše sakupljenu Jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. Oni im rekoše: „Doista, uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!“
Nato oni pripovjede ono s puta, i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

[Lk 24 , 13-35]

u ovih noćašnjih 70-ak minuta koje su pred nama, pričat ću Ti o radosti Uskrsa

i o tuzi i razočaranju nad onima koji u Uskrs ne vjeruju.

Ali, tko sam ja da sudim?!

Ti, sve što trebaš učinit’,  klikni na ovaj link:

Dobri Bog Te blagoslovio!

pozdravlja p. anto

Pregledajte ostale emisije

Scroll to Top