Narod bijaše u iščekivanju i svi se u srcu pitahu o Ivanu nije li on možda Krist.
[Lk 3,15-16.21-22]
Zato im Ivan svima reče: „Ja vas, istina, vodom krstim. Ali dolazi jači od mene. Ja nisam dostojan odriješiti mu remenje na obući. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.“
Kad se krstio sav narod, krstio se i Isus. I dok se molio, rastvori se nebo, siđe na nj Duh Sveti u tjelesnom obličju, poput goluba, a glas se s neba zaori: Ti si Sin moj, ljubljeni! U tebi mi sva milina!
Nikad se u Brajkovićima, ni u cijeloj Lašvanskoj dolini, udatu ženu nije zvalo njezinim krsnim imenom, nego po imenu njezina muža. Tako i našu Mamu u selu nitko nije zvao njezinim krsnim imenom – Anđe, nego po imenu našeg Tate – Frane: Franinica Bobaševa. Dragina supruga bila je Draginica, Srećin – Srećinica, našeg amiđe Stipana – Stipanovca, žena Ive Baračeva – bila je Ivinica…
– I ovako bi’ mogao od kuće do kuće, po cijelom selu; al’ neću, stat’ ću kod Ivinice Baračeve, koja je preminula sad prije nekoliko dana – na 2. dan Božića, kada se slavi sv. Stjepan, đakon i prvomučenik; ovoga Božića Crkva je na taj dan slavila Svetu Nazaretsku Obitelj.
I jedno i drugo, itekako pristaje uz Ivinicin život: od samog svoga rođenja pa do smrti živjela je mučenički, a opet sveto u svojoj obitelji.
Njezin najmlađi sin Srećo, ispričao mi je svojoj Mami nekoliko stvari. – Da nisam vidio na osmrtnici, ne bih ni znao da mu je Mami ime Mare, iako je Srećo moj školski kolega, zajedno smo išli u osnovnu školu, i kuće su nam bile udaljene nekih 200-300 metara.
Evo ovdje u mailu samo jedno, izabrano od onoga – što ćeš moći čuti u noćašnjoj emisiji.
Piše Srećo:
prije par godina, Mama je bila slomila kuk. Imala je operaciju u travničkoj bolnici, ali rizik je bio velik zbog njezine starosti. Pozovem ja svećenika, iz crkve Svetog Ive u Travniku, zamolim ga da Mamu ispovidi, pričesti je i da joj podijeli bolesničko pomazanje.
– On to sve lijepo obavio, i taman oće krenit iz Mamine sobe, kad Mama ga zovne: ujače, ujače! (za našu Mamu svaki svećenik bio je „ujak“); bi li ti, bolan, tio čut da ti kažem jednu lipu i dobru staru molitvicu?!
Kaže on, hoću, bako, recite, slušam…
I počne Mama na-pamet, bez pauze i bez greške:
O Isuse, blagi Kriste,
Ti što ljubiš duše čiste,
klanjam Ti se, Bože sveti,
na križu razapeti,
za žrtvu Ti sebe dajem
za svog Kralja te priznajem,
elim s Tobom uvik biti skupa
s Tobom križ nositi,
sam’ Te molim za trpljenje
da mi bude na spasenje.
Ljubim Tvoju Svetu Glavu
izranjenu i krvavu,
ljubim rane Svetih Ruku
da oprostiš cilom puku,
ljubim rane Svete Noge
da oprostiš grije mnoge.
Čuj mi sada uzdisaje,
moje molbe i vapaje
ne zatvori srce svoje
neka čuje molbe moje.
Kad iz moga mrtvog tila
duša moja ne-vesela
prid noge Ti bude pala
i od straha zadrhtala,
ne budi joj strogi sudac
već joj budi dobri Otac.
Od muke je Ti izbavi
da je oganj ne poplavi
U rajske je primi dvore
neka čuje glase Tvoje.
Dođi k meni, dušo moja,
nagrada je vječna tvoja.
Nećeš više uzdisati
već na vike uživati. Amen.
Svećenik se okrene prema Sreći, koji je bio s njim – i rekne mu: „čovječe, to je vjera! – De mi, molim te, zapiši i donesi ovu molitvu!“
Bože moj, nismo ni znali, kako smo „veliku“ ženu imali u našem selu Brajkovići; veliku ne po rastu, nego po veličini Duha Božjega kojim je bila ispunjena, i koji je ona i na druge prenosila.
Mari Barač, neka je pokoj vječni u okrilju Božjem!
Ivinica draga, počivaj u ljubavi Božjoj!
Na redu je 325. emisija kršćanskog rocka, malo je više brajkovski obojena;
ah, Bože moj, pa kako bi mogla drukčije i bit'?! Dodat ću još malo onoga lijepoga od jučerašnjeg našeg kršćanskog blagdana
Krštenja Gospodinova, i još nekol'ko riječi o seksualnosti u rock glazbi. Sve ovo nabrojano, itekako je dobar razlog da budeš i noćas s nama uz emisiju
kršćanskog rocka, 325. po redu.
A Ti, sve što trebaš učinit’, jest – klikni na ovaj link ispod
Dobri Bog Te blagoslovio!
pozdravlja p. anto
